После огромног успеха првог од три дела игрице Assassin's Creed , екипа из Ubisoft-a је имала пред собом огроман посао да од другог дела направи нешто невероватно што би надмашило први део.
То свакако није био нимало лак задатак, имајући у виду да се доста ствари променило у другом делу Assassin's Creed-a , почевши од главног јунака, временског раздобља, до места, ликова итд, што је свакако веома храбар потез.
Аssassin's Creed II је акциона авантура смештена у доба ренесансе у Италији и градовима у којима је ренесанса била изразито заступљена : Фиренца и Венеција.
Главни јунак ове приче је млади Еzzio Auditore, младић коме је скоро читава породица убијена пред његовим очима у време када су обрачуни између породица били свакодневница. Од тог тренутка, једини смисао његовог живота постаје освета крвницима који су њега и остатак његове породице завили у црно.
Међутим, млади Ezzio мора много тога да научи пре него што изађе на улицу у походу на крвнике: како да се креће, а да остане неоткривен, како да се бори и наравно како правилно да употреби stealth елементе. И у првом и у другом делу улога једног Assassin-a , као и начин његовог деловања је сличан: јавља се доста stealth елемената, прелепо одрађених егзекуција, имајући у виду да су оружја која су се тада користила била углавном мачеви, бодежи. Још један новитет у односу на први део је и могућност унапређења оружја, али и појава ватреног оружја и летелице. Током игре ће се јавити многобројни заплети, сазнаћете да су у убиство Еzzio-ве фамилије умешани многи битни фактори, многи људи, међу којима и будући папа, Родриго Борџија. Неки ликови су заиста и истинити (нпр. папа Родриго Борџија, тј . Александар Пети који је имао двоје званичне деце, по незваничним информацијама чак 12 ! ), док су неки "упаковани" у ову причу да би изгледало што реалније. Неизбежна појава током игре су и различите завере, врло караткеристичне за то доба, тако да је јако тешко наћи правог пријатеља, јер је практично немогуће опстати сам у таквим условима.
Имајући у виду да сама игрица садржи елементе шуњања, то вам даје безброј начина да достигнете свој крајњи циљ, што даје велику драж самој игри. Треба напоменути да су методи убијања доста унапређени у односу на први део, тако да сада можете своје непријатеље бацати са тераса, убити двојицу одједном помоћу својих скривених бодежа, или чекати своју прилику скривени у плашту сена.
Сама прича је доста озбиљнија, морате пажљиво да планирате сваки потез, да прикупите што више информација о вашој мети.Упознаваћете током игре одређене људе које ће своје вештине поделити са вама. Више не можете бити довека скривени на једном месту, већ морате да размишљате како да надмудрите своје непријатеље. Уопште, током целе игре ће се јављати много начина на који се нешто прелази, тако да вам засигурно неће бити досадно. Појављује се и новац који можете стицати на различите начине, од ситних крађа одређених мисија, а новац се може употребити за унапређење опреме или куповину сасвим нових ствари, али чак и за одвраћање пажње вашим непријатељима. Безброј је оваквих ситница које чине Assassin's Creed II јединственом, из простог разлога што је потпуно верно дочаран свет из краја петнаестог века и животни услови тог доба. Тако је рецимо у исто време једна ваша сарадница и калуђерица и проститутка, а опште је познато да је у доба ренесансе најстарији занат на свету имао врло широку примену.
Графици треба посветити посебну пажњу. Пошто говоримо о периоду ренесансе, јасно је да је неопходно "детаљисати" са неким локацијама . А баш то је и одрађено овде: верно приказани тргови у Венецији и Фиренци, познате катедрале, улице, маркети, гондоле....али и самим ликовима је придодата пажња, тако да се много јасније виде контуре лица, рецимо код главног јунака (или пак заносних дама) , за разлику од првог дела у коме је главни јунак Altair током целе игре био у једној одори која му је практично прекривала лице. У другом делу се јавља и могућност управљања гондолом и пливања, тако да је и у тим воденим сегментима прилично добро одрађен посао. Ипак, мислим да је овде нађена савршена равнотежа између gameplay-a и графике, тј. није набуџена графика, а запостављен gameplay.
Звук је , по мом скромном мишљењу, једна од ретких ствари која би овде могла да се назове просечном. Пристојно одрађени дијалози, звукови приликом борбе, трчања, пењања, ништа што би оборило са ногу, мада можда и грешим.
Gameplay: 9
Graphics: 9
Sound: 7,5
Коначна оцена : 8,5
Све у свему, ово је једна од ствари коју би заиста требали сви да пробају, врло занимљива прича (која није кратка) са сјајном графиком. Целој игрици драж придодаје и чињеница да су многе ствари истините, и да се тим УБИСОФТА потрудио да нам бар мало дочара како је изгледало живети у доба ренесансе.