Čitao sam baš dosta komentara na temu igre Virtua Tennis 4 i puno je različitih...jedni pričaju kako je dobra, drugi kako je loša, treći kako je korak unazad, četvrti - korak unapred...Evo, ja ću da iznesem svoje mišljenje, doduše, samo ono što se offline igre tiče, pošto sam kao i mnogi ovde, skinuo igru, a nisam je kupio, pa nemam product key
Odmah da upozorim, tekst je podugačak
Počnimo sa dobrim stvarima u igri:
1. Konačno loptica može da se izbaci u aut
. Deluje glupavo kada se tako kaže, ali imajući u vidu prethodno (2009) izdanje ove igre, to je veoma veliki ''korak unapred''. Doduše, retko loptica i završi u autu, i to se uglavnom događa kada ste u teškoj situaciji da vratite lopticu, pa iz nekog (nerealnog) trka vratite ''balon'' koji na kraju završi u autu. Dogodi se, pokatkad, i da iz normalnog udarca pošaljete lopticu u aut, ali vrlo vrlo retko, kao i da, zakači mrežicu, i ode van terena.
2. Nije moguće vratiti baš svaki udarac, kao što je bio slučaj u VT 2009. Istina, moguće je, uz dobru anticipaciju, vraćati dosta udaraca, ali kada protivnik odigra snažno i u sasvim drugi ugao od onoga u kom se Vi nalazite, nije moguće stići, dok je u VT 2009, bilo moguće, da se stoji do same ograde terena i da se stiže maltene sve.
3. Izuzetna igrivost kada je reč o ''user VS user'' igranju, tj. kada povežete Joypad i igrate protiv prijatelja. Tada igra dobija svoju pravu draž i onda zaista možete pokazati svoj kvalitet.
4. Mini-igre su potpuno promenjene u odnosu na izdanje iz 2009. i vrlo su interesantne, možete udarati reketom fudbalsku loptu i pokušavati da postignete gol, možete gađati lopticom karte u nameri da ostvarite što bolju ''pokerašku ruku'', voditi piliće kod majke kokoške
i mnoge druge.
5. Veoma dobar izgled stvarnih svetskih igrača koji se nalaze u igrici, kao i vrlo verno (sem za, po mom mišljenju, Nadala) odrađeni potezi svakog igrača po na osob.
6. Veliki izbor odeće za Vašeg World Tour igrača kada igra ''maskembal'' mečeve. Možete ga maskirati kako sami to želite, može biti deda mraz, vojnik, klovn...te igrati sa reketom u obliku zvezde, polumeseca, ogromnim reketom, stonoteniskim reketom, čekićem, tiganjem itd. Zanimljivo...
Toliko o vrlinama, sada da se pozabavimo i manama:
1. Dosadni ''rep'' koji ima loptica i koji ovi iz SEGA-e izgleda da baš obožavaju, jer, počevši od prvog Virtua Tennisa (sa Kafenjikovim, Mojom, Poulinom, Hasom i ostalima) do ovog poslednjeg, konstantno ubacuju. Lotpica više izgleda kao kometa nego kao teniska lopta.
2. ''Super-shot'' - inovacija u ovom delu igre, ali potpuni promašaj, po mom mišljenu. Da bi do njega došli, morate da napunite neku liniju koja se nalazi u gornjem delu ekrana koristeći one udarce za koje je poseban tip igrača specijalizovan, npr. sa Hard Hitter-om (kako ga, drug i ja zovemo Hajl Hitlerom
) treba da udarate lopticu što jače, da biste napunili ''Super-shot'', sa Big Serve-om, treba servirati što jače i igrati voleje kako bi se napunilo itd. Kada napunite ''Super-shot'', moćićete da odigrate najjače iz bilo koje pozicije i u bilo kojoj situaciji, što je, složićete se, vrlo nerealno. Npr. igram protiv Federera, i on mi odigra drop-shot, ja to nisam očekivao, ali kako sam imao ''Super-shot'', nekako sam jedva stigao lopricu, koja je bila uz samu mrežu, pritisnuo taster za ''Super-shot'' i lopta je dobila neku neverovatnu putanju, visoko u vis, a onda naglo na dole i pala u polje Federera i osvojio sam poen. To je zaista, ružno odrađeno. Takođe, vaš protivnik, će ''Super-shot'' koji ste mu poslali u 99% situacija odigrati visoko, vratiti Vam balon, bez obzira što se, možda, nalazi tačno na lopti, i što je odigrao najjače moguće u tom trenutku, što će Vama omogućiti da lagano smečujete.
3. World Tour - Izuzetno kratak i loše zamišljen. Intenzivnom igrom ćete ga preći za 2h najviše. Sastoji se od 4+1 dela. Prva 4 dela su putovanja do 4 Grand Slam turnira (koji se, uzgred, zbog nedostatka licence, ne zovu onako kako je to u stvarnom životu). Prvo ćete putovati do Australian Opena, usput, ukoliko se kvalifikujete, igrati turnire po Aziji i na brodu, zatim idete do Roland Garrosa preko turnira u Africi i Evropi, pa do Wimbledona, preko turnira u Evropi i na kraju do US Opena, na putu do kog ćete morati da pređete turnire po Kanadi i Americi. Prelaženjem tih turnira dobijate određeni broj zvezdica koje Vam služe da se penjete na virtuelnoj ATP listi (koja se opet ne zove tako već SPT lista) i ukoliko, na kraju 4. dela, tj. zaključno sa US Openom, budete bili ispred 1. igrača, tj. ukoliko postanete ''Ultimate Player'' stičete pravo da idete i u 5. deo World Tour-a tzv. SPT Play-Off u kome ćete igrati turnir u Čikagu, gde ćete po prvi put, igrati mečeve u 4 dobijena gema (sve dotad je u 1 ili u 2 dobijena gema) i gde ćete u finalu, ako do njega dođete, igrati protiv Dzima Kurijera. Ovaj, 5. deo World Tour-a se završava mečom protiv ''King-a'', tj. turnirom na kome nastupate samo King i Vi i koji se takođe igra u 4 dobijena gema.
Takođe, loša strana World Tour-a je i ta što ćete na najvećim turnirima uvek u finalu, ako do njega dođete, igrati protiv istih igrača, tj. ma koliko puta da ponovo počnete World Tour u finalu, recimo, Roland Garrosa ćete igrati protiv Nadala, u finalu Wimbledona protiv Federera, i u finalu US Opena protiv Đokovića. Mislio sam da je i za Australian Open isto, ali, čini mi se da je u poslednja 2 puta mog prelaženja World Toura, bilo različito, prvi put se ne sećam ko je tačno bio, a drugi put je bio Del Potro za koga sam siguran da nije bio prvi put
I poslednja, treća stvar, koju zameram World Tour-u, je to što ga igrate poput, kako neko već reče, ''Čoveče, ne ljuti se'', s tim što, ne bacate kockice, već dobijate karte sa brojevima 1, 2, 3, 4 kojima možete putovati jedno, dva, tri, ili četiri polja unapred.
Sve u svemu, World Tour je izuzetno kratak za razliku od onog u VT 2009 kada je bilo potrebno skoro nedelju dana intenzivnog igranja, da biste ga prešli, ali je igriviji od tog prethodnog, iz razloga što je u VT 2009. sve bilo prilično monotono i dosadno, igrali ste turnire, napredovali po mesto-dva, krenuvši od (čini mi se) 150. mesta amaterskog tura, pa tek kada tu dođete do prvih 10 igrača, imali ste pravo da uđete u pro tur na kome ste opet na 100. ili 150. mestu, ne sećam se tačno, pa opet terate do prvog preskačući po jedno, dva i vrlo retko tri mesta.
4. Način odigravanja voleja je, slično onom iz 2009. godine, vrlo loš. Nije moguće odigrati štop volej, skratiti loptu bliže od servis linije iz voleja ili odigrati polu-volej. Uglavnom, kada izađete na mrežu, Vaš će igrač odigrati neki volej, koji je ili visok, ili je ''mlak'', koji ili nije dovoljno dubok ukoliko ste to želeli, ili nije dovoljno kratak, ako Vam je to bila namera. Iz prvog voleja koji ćete odigrati kada Vaš protivnik odigra normalan udarac, skoro nikada nećete biti u mogućnosti da poentirate, već ćete, ga tim volejom, ako je dobar, prvo ''namučiti'', on će vratiti, a tek sledećim, ili možda čak i onim trećim, ćete moći da poentirate.
5. Passing-shot je, takođe, po meni, mogao da bude bolji. Niste u mogućnosti da odigrate neku extra skraćenu loptu po dijagonali i na taj način prođete igrača na mreži kako igrači u realnosti vrlo često rade, već će svi takvi udarci uglavnom ići protivniku na reket. Po paraleli ćete ga proći ako on nije na sredini ili bliže toj strani po kojoj igrate paralelu i ako ste blizu a udarite jako (ili ako koristite ''Super-shot''
).
6. Zvuci koje ispuštaju igrači nisu ni nalik onim zvucima koji Federer, Nadala, Đoković i kompanija proizvode u stvarnosti. Npr. kada Fernando Gonzales udari lopticu najjače, to zvuči kao da je rekao BAAAM
ili neki izmišljeni igrači sa World Tour-a koji viču IJAAA
itd (to je tako bilo i u VT 2009, gde je, recimo, Nalbandijan zvučao mnogo smešno, a taj zvuk nikako ne bih mogao da napišem
morali biste da čujete ako već niste).
7. Mali ''fond'' igrača. Ne razumem zašto u svakom novom Virtua Tennis-u ubacuju neke nove igrače, a stare izbace. Npr. u VT 2009 je bilo Davida Nalbandijana, Huana Karlosa Ferera, Davida Ferera, Džejmsa Blejka, Marija Ančića od muškaraca i Danijele Hantuhove, Lindzi Devenport, Ameli Morezmo, Nikol Vajdišove, a sada su sva ta imena zamenjena novim. Takođe, bilo je i legendi, kakve su Tim Henman, Boris Beker i Stefan Edberg, a sada je ubačen samo Džim Kurijer, uz dodatak dva izmišljena lika: King i Duke. Razumem izostanak Marija Ančića, Lindzi Devenport, Ameli Morezmo i Nikol Vajdišove jer su oni završili svoje karijere, ali za ostale ne kapiram. Sada su u opticaju Federer, Nadal, Đoković, Marej, Rodik, Del Potro, Monfis, Gonzales, Has, Kolšrajber i Sepi od muškaraca i Voznijacki, Šarapova, Kuznjecova, V.Vilijams, Robson, Ivanović, Čakvetadze od dama.
Moj bi zaključak iz svega ovoga bio da je igra
dobra, ali da je mogla da bude mnooogo
bolja. Kada bih ocenjivao ocenom od 1 do 10, dao bih joj 7- ukupno, tj. 9 za igrivost, 5 za realnost, 9 za grafiku i 6 za dužinu . Ipak, mislim da je najrealniji tennis napravljen za PC i dalje Dream Match Tennis Pro, mada njegova jadna grafika i nemogućnost igranja duže od 5 minuta offline i sa drugim igračem sem sa Džonom Mekinroom online kada igrate piratsku verziju, dosta kvare doživljaj. Iskreno se nadam da će neko iz SEGA-e shvatiti u čemu su grešili, da će VT 5 ili kako god se bude zvao, biti bolji, realističniji, igriviji, duži...
Eto, to je po meni to, 6 vrlina, 7 mana, potrudio sam se, napisao skoro full review igrice
, izostavio sam ''Party Play'', ''Practice'' jer ko još to igra?!
. Malo je poduže, šta da radim...koga zanima neka čita, koga ne zanima, neka proba igricu, pa nek sam shvati njene vrline i mane, od mene dosta
.
Pozdrav svima!
PLAY Serbia
PES Serbia
playPES.rs
NBA Serbia
